Top: Lock: Sve o Budizmu

Tipitaka

Pali kanon

Tipitaka (pali ti, "tri," + pitaka, "košara") ili pali kanon jeste zbirka tekstova prevashodno na jeziku pali, koja predstavlja doktrinarnu osnovu theravada budizma. Zajedno sa drevnim komentarima (Athakatha), ona čini korpus klasičnih theravadskih tekstova.

Pali kanon je ogroman korpus literature: u engleskom prevodu - koji pokriva znatan deo, mada ne celokupan kanon - ovi tekstovi zauzimaju više hiljada štampanih strana. Naravno, sa domaćim prevodima stoji neuporedivo lošije. Veliki napor u tom pravcu uložio je naravno Čedomil Veljačić i ponešto od toga može se naći i ovde. U zavisnosti od slobodnog vremena, nadam se da ću skromnu zbirku prevoda iz kanona na ovom sajtu uspeti da uvećam. No, pre svega, treba se zapitati čemu uopšte čitanje sutta. Zašto gubiti vreme sa nečim što je toliko staro, često dosadno zbog mnogih ponavljanja, neaktuelno. Pre nego što pokušate da odgovorite na ova pitanja zavirite u tekst Upoznavanje sa suttama: nekoliko sugestija pre čitanja Pali kanona.

Tri dela Tipitake su:

* Vinaya Pitaka
Zbirka tekstova koji se odnose na pravila ponašanja unutar sanghe - zajednice bhikkhua (monaha) i bhikkhuni (monahinja). Daleko više od puke liste pravila, Vinaya pitaka sadrži takođe priče kojima se opisuje nastanak svakog pravila, pa tako dobijamo detaljan opis na koji način je Buda rešavao problem održavanja harmoničnih odnosa unutar mnogobrojne i raznorodne duhovne zajednice.

* Sutta pitaka
Zbirka govora, pripisanih Budi i nekolicini njegovih najbližih učenika, koja sadrži suštinu učenja theravada budizma.

* Abhidhamma pitaka
Zbirka tekstova u kojima su osnovni doktrinarni principi izloženi u Sutta pitaki prerađeni i reorganizovani u konzistentan sistem pogodan za istraživanje fenomena uma i materije.

Upoznavanje sa suttama.Nekoliko sugestija pre čitanja Pali kanona

Džon Bulit



Pali kanon sadrži više hiljada sutta (govora), od kojih je oko 400 trenutno (jul 2004) dostupno na sajtu "Budizam". Kada se nađemo pred takvim izobiljem, prirodno je da nam se sama od sebe nametnu tri pitanja:

Zašto uopšte da čitam sutte?
Koje od njih da čitam?
Kako da ih čitam?

Ne postoji univerzalni, definitivni odgovori na ova pitanja; na kraju ih morate pronaći sam za sebe. Pa ipak, nudim ovde nekoliko ideja i sugestija koje su tokom svih ovih godina meni pomogle u istraživanju sutti. Možda će nešto od toga pomoći i vama.


Zašto uopšte da čitam sutte?

One su osnovni izvor učenja teravada budizma.
Ako ste zainteresovani da istražite učenje theravada budizma, onda je Pali kanon -- i sute koje on sadrži -- mesto na kojem treba da potražite autoritativan savet i podršku. Ne treba da lupate glavu oko toga da li je istorijski Buda izgovorio baš te reči (i tako se to ne može ni potvrditi ni opovrgnuti). Samo držite na umu da su učenje izloženo u suttama praktikovali -- sa očiglednim uspehom -- nebrojeni sledbenici tokom poslednjih 2600 godina. Ako hoćete da znate da li je to učenje zaista delotvorno ili ne, onda proučite sutte, njihove pouke pretočite u praksu i utvrdite to iz prve ruke, na sopstvenom primeru.

One predstavljaju učenje u celini.
Učenje u suttama, uzeto kao celina, predstavlja čitavu mapu puta koji vodi sledbenike od njihovog sadašnjeg stanja duhovne zrelosti dalje do konačnog cilja. Bez obzira kakva je vaša sadašnja pozicija (skeptičan autsajder, znatiželjnik, posvećeni laički sledbenik, monah ili monahinja pod zavetom celibata), uvek ima ponešto u suttama što vam može pomoći da načinite sledeći korak na stazi koja vodi do krajnjeg cilja. Kako sve više čitate iz Pali kanona možda ćete osetiti da vam sve manje treba kompiliranja iz različitih učenja, pošto sutte sadrže veći deo onoga što je potrebno da znate.

One predstavljaju konzistentno učenje.
Učenje unutar Kanona je u velikoj meri konzistentno, karakteriše ga isti "ukus" [Ud V.5] -- ukus slobode. Međutim, kako pronalazite svoj put kroz sutte, s vremena na vreme možda ćete naići na neke delove koji dovode u pitanje -- ili govore potpuno suprotno -- vaše sadašnje razumevanje Dhamme. Što dublje razmišljate o tim spoticanjima, ona se često rešavaju onda kada se otvori novi horizont razumevanja. Na primer, nakon čitanja jedne sute [Sn IV.1] možda ćete zaključiti kako je vaš zadatak da izbegavate bilo kakvu želju. Ali posle čitanja druge [SN LI. 15] naučićete da je želja neophodan faktor na putu učenja. Tek posle temeljnog razmišljanja postaje jasno da je Buda zapravo ciljao na to da postoje različite vrste želje i da neke stvari vredi želeti -- pre svega, iskorenjivanje same želje. Na toj tački vaše se razumevanje širi na novu teritoriju koja može lako obuhvatiti obe sutte i očigledna kontradikcija iščezava. Vremenom ćete naučiti da prepoznajete ovakve "konflikte" ne kao nedoslednosti u samim suttama, već kao indikaciju da su vas sutte dovele na granicu vašeg razumevanja. Na vama je da tu granicu pređete.

One nude mnoštvo praktičnih saveta.
U suttama ćete naći niz praktičnih saveta o mnogim važnim, sasvim prizemnim stvarima kao što su: kako roditelji i deca mogu živeti skladno [DN 31], kako se starati o svojim materijalnim dobrima [AN IV.255], o kojim stvarima vredi, a o kojima ne vredi razgovarati [AN X.69], kako se nositi sa tugom [AN V.49], kako vežbati svoj um čak i na samrtnom odru [SN XXII.1] i još mnogo. mnogo toga. Ukratko, one nude vrlo praktičan i realističan savet kako pronaći sreću, bez obzira na vašu životnu situaciju, bez obzira da li sebe smatrate "budistom" ili ne. I, naravno, naći ćete opširna uputstva o tome kako da meditirate [na primer MN 118, DN 22].

One mogu učvrstiti vaše poverenje prema Budinom učenju.
Kako istražujete sutte nailazićete na stvari za koje ste već iz sopstvenog iskustva utvrdili da su tačne. Možda ste već upoznali opasnosti alkoholizma [DN 31] ili ste možda već iskusili onu vrstu rafiniranog zadovoljstva koje prirodno nastaje iz skoncentrisanog uma [AN V.28]. Kad sopstveno iskustvo potvrdite u suttama -- makar i u sitnim stvarima -- to vam može olakšati da prihvatite mogućnost da rafiniranija ili "naprednija" iskustva koja opisuje Buda možda ipak i nisu tako daleka i da neka od teže razumljivijih ili težih za prihvatanje delova učenja u stvari i nisu tako neobični. Ova potvrda može vas nadahnuti novim poverenjem i energijom, koji će vam pomoći da meditaciju i razumevanje proširite na nova područja.

One mogu potpomoći i uliti energiju u vašu praksu meditacije.
Kada u suttama čitate o iskustvima drugih ljudi sa meditacijom, možda ćete početi da stičete osećaj šta ste do sada postigli u sopstvenoj praksi i šta ostaje još da se uradi. Ovo razumevanje je moćan podsticaj da se još prilježnije posvetite učenju.

Njihovo čitanje vam može doneti dobro.
Uputstva sadržana u suttama su sva za vašu dobrobit i tiču se razvijanja hvale vrednih kvaliteta kao što su velikodušnost, vrlina, strpljenje, koncentracija, pažljivost i tako dalje. Zato, kada čitate sutte vi svoj um ispunjavate blagotvornim podsticajima. Ako imate na umu sve beskorisne i očigledno škodljive informacije kojima moderno društvo -- naročito internet -- zatrpava naša čula, dan za danom, malo redovnog čitanja sutta može postati dobrodošla promena. Dobro motrite na svoj um -- pročitajte jednu suttu danas i privijte je na srce.

Koje sutte bi trebalo da čitam?

Kratak odgovor je: koje god vam se svide.

Ovde nam može pomoći ako na Dhammu gledamo kao na dragulj sa više strana, od kojih svaka prelama svetlost jedne boje. Na primer, to su učenje o četiri plemenite istine i osmostrukom putu; dani i sili; o sabranosti pažnje na dah i sabranosti pažnje na smrt; o korisnom životu kao nezaređeni sledbenik ili kao zaređeni monah. Nijedna sutta ne govori o svemu ovome; svaka od njih zavisi od drugih kako bi se dobila kompletna slika o Budinom učenju. što više sutta čitate, to će kompletnija vaša slika o dragulju biti.

Kao polaznu tačku, svako ko proučava budizam trebalo bi da razmotri, porazmisli i sprovede u praksi pet pravila morala i pet predmeta svakodnevne kontemplacije. Zatim, trebalo bi ozbiljno da shvatimo Budin savet svom mladom sinu Rahuli, koji se tiče naše odgovornosti kad god namerno uradimo bilo šta. Odatle možete slediti Budin korak po korak ili "stepenovani" sistem učenja koji obuhvata teme kao što su velikodušnost, vrlina, nebo, zamke, uzdržavanje i četiri plemenite istine.

Ako ste zainteresovani da dobro savladate osnove Budinog učenja, tri sutte se smatraju ključnim štivom: Pokretanje točka Učenja (SN LVI.11), Govor o karakteristikama ne-sopstva (SN XXII.59), and Propoved o vatri (SN XXXV.28). Ove tri sutte -- "velika trojka" Sutta pitake -- određuju osnovne teme Budinog učenja koje se pojavljuju iznova u bezbroj varijacija širom Kanona. U tim suttama upoznajemo se sa takvim ključnim pojmovima kao što su: četiri plemenite istine, priroda dukkhe, osmostruki put, "srednji put", "točak" Dhamme, princip anatta (nepostojanja sopstva ili duše) i analiza tog "sopstva" sačinjenog od pet sastojaka, princip otrežnjenja od opčinjenosti čulnim užicima i mnogi nivoi postojanja koje obuhvata budistička kosmologija. Ovi temeljni principi obezbeđuju dovoljno širok okvir u koji se mogu smestiti sva druga učenja izložena u kanonu.

Sem toga, ove tri sutte demonstriraju svu lepotu Budine izvanredne veštine podučavanja: on materijal organizuje na jasan, logičan i lako pamtljiv način koristeći nabrajanja (četiri plemenite istine, osmostruka staza, pet sastojaka itd.); on svoje slušaoce navodi na dijalog, kako bi im pomogao da sami otkriju pogreške u sopstvenom razumevanju.; svoje ideje dočarava poređenjima i slikama koje njegovi slušaoci dobro razumeju i, što je najznačajnije, uvek iznova on se prilagođava svojim slušaocima tako da su u stanju da sami shvate transcendentalne rezultate o kojima govori. Kada smo jednom sagledali koliko je izuzetan učitelj Buda bio, s poverenjem možemo nastaviti kroz ostatak kanona, sasvim uvereni da nas njegovo učenje neće odvesti na pogrešan put.

Evo još nekoliko korisnih polaznih tačaka:

* Za ljubitelej poezije, Khuddaka nikaya nudi bogat rudnik važnih sutta u stihovima. Naročito, istražite Dhammapadu, Sutta nipatu ili Theragathu.
* Budine osnovne instrukcije o meditaciji na dah pogledajte u Anapanasati sutti; instrukcije o vežbanju sabranosti pažnje potražite u Maha-satipatthana sutti.
* Da biste naučili kako da negujete saosećajnu ljubav pročitajte Karaniya metta suttu.
* U Devadaha sutti poštovani Sariputa objašnjava kako Budino učenje predstaviti radoznalom, inteligentnom čoveku -- nekome kao vi.
* Kako neko odlučuje koji duhovni put vredi slediti, a koji ne? Kalama sutta baca svetlo na ovu drevnu dilemu.
* U Sigalovada sutti Buda nudi koncizan priručnik kako nezaređeni sledbenici mogu živeti srećan i sadržajan život

Kada jednom pronađete suttu koja vam je dovoljno zanimljiva, potražite i druge njoj slične. Onda se otisnite na put kroz sutte, uzimajući usput one dragulje koji privuku vašu pažnju.

Kako bi trebalo da čitam sutte?

Da bi na najbolji način iskoristili proučavanje sutta, može biti korisno razmotriti nekoliko opštih principa pre nego što stvarno krenete na čitanje i da, takođe, tokom čitanja, imate na umu nekoliko pitanja datih nešto niže.
a. Nekoliko opštih principa [go to top]

* Ne postoji takva stvar kao "definitivan" prevod.
Ne zaboravite da je pali Kanon zapisan na jeziku pali, a ne na srpskom. Ne jednom je Buda govorio o "patnji" ili "utrnuću"; ali je pri tome koristio termine dukkha i nibbana. Imajte takođe na umu da je svaki prevod filtriran kroz prevodioca -- nekoga ko je nerazmrsivo povezan sa sopstvenom kulturom i određenim trenutkom u svom životu, a njegovo iskustvo i razumevanje neizbežno boji taj prevod. (Stari prevodi nam danas zvuče arhaično, a za stotinak godina današnji prevodi će bez sumnje isto tako zvučati.) Prevod, nalik pokušajima kartografa da Zemljinu loptu predstave na ravnoj površini papira, samo je jedan nesavršen čin.

Zato, čitajući prevode, ostavite dovoljno mesta za svoje razmišljanje i pokušaje da ono što je u njima sadržano proverite na ličnom iskustvu. Možda će vam se vremenom neki termini kao što je "patnja" (dukkha) učiniti primerenijim da se prevede kao "stres" ili "nelagoda". Ako vas sve to ne zadovolji, moraćete da zasučete rukave i steknete makar neke osnove palija. No postoji jedan još bolji način: čitajte prevode i potom učenje koje sadrže probajte da sprovedete u svakodnevnom životu sve dok ne dođete do rezultata koje nagoveštava Buda. Sva sreća, ovladavanje palijem nije preduslov za Probuđenje.
* Nijedna sutta ne sadrži celokupno učenje.
Da bi postigli najbolji rezultat, istražite razne sutte, a ne samo nekolicinu. Učenje o sabranosti pažnje, na primer, iako vredno, predstavlja sam delić celokupnog Budinog učenja. Zato važno upozorenje: kad god mislite da do kraja razumete Budino učenje, to je trenutak da još malo dublje začeprkate.
* Ne lupajte mnogo glavu da li sutta sadrži tačne reči koje je izgovorio istorijski Buda ili ne.
Nema načina da se dokaže ni jedno ni drugo. Samo čitajte sutte, pretvorite učenje u praksu što god bolje možete i posmatrajte šta se događa. Ne možete ništa da izgubite.
* Ako vam se sutta dopada, pročitajte je ponovo.
Ponekad ćete na naići na suttu koja vas već na prvo čitanje dojmi. Imajte poverenja u tu reakciju i pročitajte je ponovo; jer ona znači da sutta ima nečem vrednom da vas poduči, ali i da ste sazreli da primite učenje koje ona nudi. S vremena na vreme ponovo pročitajte sutte za koje se sećate da su vas pre više meseci ili godina zainteresovale. Možda ćete u njima pronaći neke nijanse koje su vam prethodni put promakle.
* Ako vam se sutta ne dopada, pročitajte je ponovo.
Ponekad ćete na naići na suttu koja vas nervira. Imajte poverenja u tu reakciju i pročitajte je ponovo; jer ona znači da sutta ima nečem vrednom da vas poduči, iako možda još niste sazreli da primite učenje koje ona nudi. Obeležite je i stavite suttu sa strane za sada. Uzmite je ponovo za nekoliko nedelja, meseci, godina i probajte još jednom. Moguće je da ćete jednog dana uspeti da uspostavite kontakt sa njom.
* Ako vam je sutta dosadna, zbunjuje vas ili vam se čini beskorisnom, jednostavno je ostavite po strani.
U zavisnosti od vaših trenutnih interesovanja i ozbiljnosti prakse, može vam izgledati da određena sutta nema smisla ili je krajnje dosadna i nezanimljiva. Ostavite je za kasnije i probajte neku drugu. Nastavite tako sve dok ne naiđete na onu koja vam trenutno odgovara.
* Dobra sutta je ona koja vas navodi da prestanete da je čitate.
Čitava poenta u čitanju sutta jeste da vas one inspirišu da razvijate ispravno razumevanje (prvi član Plemenitog osmostrukog puta), zatim da živite ispravnim životom i da meditirate na pravi način. Zato ako, dok čitate, osetite sve jači impuls da odložite knjigu (ili monitor :] ), odete na neko mirno mesto, zatvorite oči i posvetite se svom dahu, uradite to! Tada je sutta ispunila svoju svrhu. Ona će još uvek biti tu gde ste je ostavili i kada se vratite kasnije.
* Čitajte suttu naglas, od početka do kraja.
Ovo pomaže na više nivoa: ohrabruje vas da čitate svaku reč sutte, dobra je vežba u ispravnom govoru za vaša usta, a ušima pruža iskustvo slušanja o Dhammi.
* Tragajte za učenjem na različitim nivoima.
Mnoge sutte nude učenje na nekoliko nivoa istovremeno i dobro je razviti osećaj za to. Na primer, kada Buda objašnjava jednom učeniku finese ispravnog govora, obratite pažnju kako i sam Buda koristi govor [MN 58]. Da li Buda i "praktikuje ono što propoveda"?
* Ne zanemarujte ponavljanja.
Mmoge sutte sadrže odlomke koji se ponavljaju. Čitajte suttu kao što bi ste slušali muzički komad: kada pevate ili slušate neku pesmu ne preskačete refren; isto tako, kada čitate suttu ne bi trebalo da preskačete ponavljanja. Kao u muzici, refreni u suttama sadrže neočekivane -- i važne -- varijacije koje ne želite da vam promaknu.

Raspravljajte o sutti sa prijateljem.
Kada sa prijateljem podelite svoja zapažanja i reakcije, obojica produbljujete svoje razumevanje sutte. Ako je moguće, napravite malu studijsku grupu. Ako imate pitanja u vezi sa sutom koja vam se uporno nameću, pitajte za savet iskusnijeg učitelja. Konsultujte se sa starijim monasima ili monahinjama, jer njihovo jedinstveno gledanje na učenje često vam može pomoći da se probijete kroz tesnac zbunjenosti.
* Naučite malo pali.
Kada pročitate nekoliko sutta ili nekoliko prevoda jedne iste sutte, možda ćete biti zbunjeni izborom pojedinih reči. Na primer, zašto je prevodilac upotrebio izraz "temelji sabranosti", dok drugi koristi "referentni okvir"? Na šta se ove fraza zapravo odnose? Ako zavirimo u pali-engleski rečnik i potražimo reč satipatthana i reči od kojih je ona sastavljena, to može baciti novo svetlo na ovu reč, otvarajući nam put ka jednom još plodnijem proučavanju sutti.
* Čitajte šta su drugi napisali o određenoj sutti.
Uvek je korisno čitati šta su komentatori -- stari i savremeni -- imali da kažu o suttama. Nekima su klasični komentari Tipitake -- naročito oni koje je dao srednjovekovni pisac Budagoša -- bili velika pomoć. Neki od tih komentara u engleskom prevodu izdali su Pali Text Society i Buddhist Publication Society. Neki ljudi radije čitaju savremene komentatore, kao one koji su objavljeni u seriji Wheel Publications u Buddhist Publication Society. Mnogo izuzetnih knjiga i članaka napisali su autori kao što su poštovani Bodhi, Khantipalo, Ñanamoli, Narada, Nyanaponika, Soma i Thanissaro. Možete takođe uživati čitajući izvanredna uvodna objašnjenja i beleške uz Bhikkhu Bodhi: The Middle Length Discourses of the Buddha (Boston: Wisdom Publications, 1995) i Maurice Walshe: The Long Discourses of the Buddha (Boston: Wisdom Publications, 1987). Čitajte tako učitelje Tajlandske šumske tradicije, jer nude svež i jedinstven pogled na sutte, zasnovan na dubokom meditativnom iskustvu.
* Dajte dovoljno vremena suttama da sazru u vama.
Koju god korisnu poruku da pronađete u suttama, kakav god trag zadovoljstva da u vama ostave, dopustite da on raste i razvija se tokom vaše meditativne prakse i života uopšte. Ne pokušavajte da rešite ili "uradite" suttu kao da je reč o ukrštenim rečima. Dajte joj vremena da zri u nekom kutu vašeg uma. Vremenom će se ideje, utisci i stavovi koje vam je prenela destilovati u vašoj svesti, utičući i na način na koji posmatrate svet. Možda ćete se jednoga dana, u sred neke inače sasvim uobičajene situacije, prisetiti sutte koju ste čitali pre mnogo vremena i pokazaće se da vam ona donosi moćnu Dhamma pouku upravo prikladnu za taj trenutak.

Da biste pospešili taj lagani sazrevajući proces, dajte sebi dovoljno prostora za sutte. Ne gurajte čitanje sutta među svoje druge aktivnosti i ne čitajte previše sutta odjednom. Načinite od proučavanja sutta naročitu, kontemplativnu aktivnost. Ovo bi takođe trebalo da bude jedno prijatno iskustvo. Ako vam se učini da se pretvara u suvu i iritirajuću aktivnost, ostavite sve na stranu i vratite mu se posle nekoliko dana, nedelja ili meseci. Pošto završite čitanje sutte, ne vraćajte se odmah svojim svakodnevnim aktivnostima; nastavite još neko vreme sa meditacijom na dah, da biste dali šansu svom srcu da se smiri i još dublje apsorbuje učenje.

b. Nekoliko stvari koje treba da imate na umu [go to top]
Dok čitate sutte imajte na umu da vi u stvari prisluškujete dok Buda podučava nekog drugog. Za razliku od niza Budinih savremenika iz drugih duhovnih tradicija, koji su se radije držali kruto definisanog učenja kada bi odgovarali na neko pitanje [AN X.93], Buda je osnovne principe svoga učenja izlagao tako da ono bude najbliže potrebama slušalaca. Zato je neophodno razviti osetljivost za kontekst sutte, videti na koje načine je situacija Budinih slušalaca slična sa vašom, tako da ste u stanju da odredite kako da na najbolji način primenite Budine reči na sopstvenu životnu situaciju.

Može biti od pomoći da dok čitate obratite pažnju na neka dodatna pitanja, kako biste lakše razumeli kontekst sutte i ujedno se prilagodili različitim nivoima učenja koji često idu paralelno. Zapamtite, ta pitanja ne treba da vas pretvore u nekakvog naučnika, već jednostavno treba da vam svaku suttu učine prijemčivijom.

* Kakvo je okruženje?
Uvodni pasus (koji obično počinje sa: "Ovako sam čuo") postavlja scenu za suttu. Da li se ona odigrava u selu, u manastiru ili u šumi? Koje je godišnje doba? Kakvi događaji se odigravaju u pozadini? Fiksirajući te detalje u svom umu podsećate sebe da ta sutta opisuje stvarne događaje koji su se desili stvarnim ljudima -- kao što ste vi i ja. Ovo doprinosi da sutta deluje zaista živo.
* Kakva je priča?
Neka sutta može ponuditi zaista malo od pripovesti [AN VII.6], dok je druga puna uzvišenih osećanja i drame, tako da čak podseća na kratku priču [Mv X.2.3-20]. Posmatrajte kako razvoj same priče doprinosi upečatljivosti učenja koje je u sutti izloženo.
* Ko inicira poduku?
Da li Buda preuzima inicijativu [AN X.69] ili mu neko dolazi sa pitanjem [DN 2]? Ako je ovo drugo slučaj, ima li nekih prećutnih stavova i pretpostavki koji stoje u osnovi tog pitanja? Da li neko dolazi kod Bude u nameri da ga porazi u raspravi [MN 58]? Ova pitanja vam otkrivaju motivaciju koja je iza pouke i slušaočeve prijemčivost za Budine reči. A sa kojim stavom vi prilazite toj pouci?
* Ko podučava?
Je li to Buda [SN XV.3], neko od njegovih učenika [SN XXII.85] ili i jedan i drugi [SN XXII.1]? Je li onaj ko podučava zaređen [SN XXXV.191] ili svetovni sledbenik [AN VI.16]? Koja je dubina učiteljevog razumevanja (na primer, je li "samo" onaj ko je ušao u tok (sotapanna) [AN VI.16] ili je arahant [Thig V.4])? Iako je sve ovo ponekad teško utvrditi na osnovu sutte, ako imamo neku predstavu o učiteljevom poreklu i upućenosti, to nam može pomoći da izmerimo dubinu učenja koje se nudi. Čitanje komentara i raspravljanje o ovim pitanjima sa znalcima ili pripadnicima sanghe može biti od pomoći.
* Kome je učenje namenjeno?
Je li to monah [SN XXXV.85], monahinja [AN IV.159] ili svetovni sledbenik [AN VII.49]? Je li velika grupa slušalaca [MN 118] ili pojedinac [AN IV.184]? Ili je reč o sledbenicima neke sasvim druge religije [MN 57]? Koliko je duboko njihovo razumevanje? Ako su slušaoci oni koji su ušli u tok i teže stanju arahanta, izloženo učenje može biti znatno naprednije nego za slušaoce koji nemaju nikakvo prethodno znanje o Budinom učenju [AN III.65]. Ovo vam takođe može pomoći da procenite koliko je dato učenje prikladno za vas.
* Kakav je metod izlaganja?
Je li to formalno predavanje [SN LVI.11], sled pitanja i odgovora [Sn V.6], prepričavanje neke stare priče [AN III.15] ili jednostavno nadahnuti stihovi [Thig 1.11]? Da li učitelj daje uputstva koja sadrže samo učenje [SN XII.2] ili je i način na koji on tretira svoje slušaoce deo poruke [MN 57 ]? Velika raznovrsnost načina podučavanja kojima pribegava Buda i njegovi učenici pokazuje da nema šablona u podučavanju Dhammi; upotrebljeni metod zavisi od specifičnih zahteva situacije i duhovne zrelosti slušalaca.
* Koja je suštinska pouka?
Na koji način se pouka uklapa u Budin trostruki postupni sistem vežbanja? Da li se fokusira prvenstveno na razvijanje vrline [MN 61], koncentracije [AN V.28] ili mudrosti [MN 140]? Da li je izlaganje konzistentno sa onim što je dato u suttama (na primer Sn II.14 i DN 31)? Kako se konkretna pouka uklapa u našu "mapu" Budinog učenja? Da li je ona u skladu sa vašim prethodnim razumevanjem ili dovodi u pitanje neke od vaših osnovnih pretpostavki o Dhammi?
* Kako se priča završava?
Da li slušalac postiže prosvetljenje upravo tu i sada [SN XXXV.28] ili se to događa neko vreme pošto je saslušao pouku [MN 57]? Da li neko stupa na Budin put, što se iskazuje klačnom formulom: "Izvanredno! Izvanredno! Kao da je neko ispravio ono što je bilo postavljeno naglavce..." [AN IV.111]? Ponekad je jednostavno miris sveće dovoljan da nekog dovede po potpunog probuđenja [Thig V.10]; drugi put čak ni sam Buda ne može pomoći nekome da prevaziđe svoju lošu kammu. [DN 2]. Različiti rezultati sutta pomažu da se ilustruje izuzetna moć i kompleksnost zakona kamme.
* Šta ova sutta može da ponudi meni?
Ovo je najvažnije od svih pitanja, jer ono vas poziva da sutti koju čitate posvetite maksimalnu pažnju i uzmete je k srcu. Na kraju krajeva, srce je to koje će ovim učenjem biti transformisano.

Dok čitate neku suttu, zapitajte se: Identifikujem li se ja sa bilo kojom od situacija ili likova u ovoj sutti? Da li su pitanja koja se postavljaju ili pouka koja se izlaže primereni meni? Koju lekciju mogu iz sutte da izvučem? Sumnjam li da zaista mogu da uradim ono što mi Buda u sutti savetuje ili sam ispunjen još većim poverenjem?

Vinaya pitaka



Vinaya pitaka, prvi deo Tipitake, jeste tekstualna osnova na kojoj funkcioniše monaška zajednica (sangha). Vinaya sadrži skup pravila ponašanja za monahe i monahinje lično (Patimokkha), kao i pravila kojih oni treba da se pridržavaju radi harmoničnog funkcionisanja zajednice u celini.

U početku, sangha je živela harmonično i bez ikakvih čvrstih normi ponašanja. Vremenom, međutim, kako je sangha postajala brojnija i evoluirala u jednu kompleksniju zajednicu, neizbežno su se javljale
situacije kada su neki članovi sanghe postupali pogrešno. Kad god bi neka od njih privukla Budinu pažnju, on bi postavio pravilo i uz to odgovorajuću kaznu za prekršaj, kako bi odvratio ostale članove sanghe od neprimerenog ponašanja u budućnosti. Već sam Budin prekor bio je dovoljan da stvar dovede u red.

To nije prikladno, neznalice, to nije valjano, to nije vredno samotnjaka, to ne treba činiti. Kako si mogao, neznalice, otišavši u beskućnike i pod okrilje ove Dhamme i discipline tako dobro izložene [počiniti taj i taj prekršaj]? ... To nije na dobrobit ni onima koji ne slede put, niti će povećati broj onih koji slede put, već je to, neznalice, na štetu i jednima i drugima i izaziva kolebanje u njima.

Vinaya pitaka, deo I, I.B. Horner (ed.) (London: Pali Text Society, 1982), str. 36-7.

Sve u svemu, ima 227 pravila Patimokkhe za bhikkhue (monahe) i 311 za bhikkhuni (monahinje). Pošto su pravila ustanovljavana jedno po jedno, od slučaja do slučaja, prirodno je da se kazne znatno razlikuju po težini: od jednostavnog ispovedanja (na primer, ako se monah ophodi sa nedovoljno poštovanja) do trajnog isključenja iz sanghe (na primer, ako monah počini ubistvo).

Ovakva monaška tradicija i pravila na kojima je ona izgrađena ponekad su bili kritikovani - naročito na Zapadu - kao nevažna za "savremenu" praksu budizma. Neki na Vinayu gledaju kao na zaostatak jednog prevaziđenog patrijarhalnog sistema, zasnovanu na gomili proizvoljnih pravila i običaja koji samo zamagljuju suštinu "prave" budističke prakse. Ovo usko gledište ispušta iz vida jednu ključnu činjenicu, a to je da smo mi, jedino zahvaljujući jednoj neprekinutoj liniji monaha koji su konzistentno održavali i štitili pravila Patimokkhe tokom skoro 2.600 godina, danas u izuzetnoj prilici da primimo neprocenjivo učenje dhamme. Da nije bilo Vinaye - i onih koji i danas nastavljaju da je održavaju u životu - ne bi bilo ni budizma.

Korisno je imati na umu da nigde u čitavom pali kanonu Buda ono čemu je podučavao nije opisao samo kao "vipassanu" ili "koncentraciju" ili nešto slično. Umesto toga, on ga naziva "Dhamma-vinaya" - učenje (dhamma) i disciplina (vvinaya) - sugerišući time da se radi o jednom neraskidivom spoju mudrosti i vežbanja u moralu, a ne pukoj zbirci meditativnih tehnika ili atraktivnih filozofskih ideja. Vinaya je, otuda, jedna njegova neizostavna strana i temelj čitave Budine nauke, neodvojiva od Dhamme, vredna da je proučava svaki sledbenik - bio on zaređen ili ne.

Nezaređeni sledbenici će u Vinayi pronaći mnoštvo vrednih pouka o ljudskoj prirodi, uputstava kako uspostaviti i održavati harmoničnu zajednicu ili organizaciju, kao i produbljeno tumačenje same Dhamme. Ali njezina najveća vrednost leži, možda, u njezinoj moći da nezaređene inspiriše na razmišljanje o izuzetnim mogućnostima koje postoje u životu ispunjenom istinskom posvećenošću, u življenju u harmoniji sa dhammom.

Četiri dela Vinaya pitake

I. Suttavibhanga

Ovaj deo sadrži kompletan skup pravila za sanghu, zajedno sa "pričom o nastanku" za svako od njih. Ova pravila su sažeta u Patimokkhu i ima ih 227 za monahe i 311 za monahinje. Pravila Patimokkkhe su grupisana na sledeći način:

* Parajika: pravila čije kršenje povlači isključenje iz sanghe (4 za monahe, 8 za monahinje)
* Sanghadisesa: pravila čije kršenje povlači jedno ili više okupljanja Sanghe (13, 17)
* Aniyata (neodređena) pravila (2, 0)
* Nissaggiya pacittiya: pravila čije kršenje povlači gubljenje prava i ispovest (30, 30)
* Pacittiya: pravila čije kršenje povlači ispovest (92, 166)
* Patidesaniya: pravila čije kršenje povlači priznavanje (4,
* Sekhiya: pravila treninga (75, 75)
* Adhikarana samatha: pravila za izglađivanje nesporazuma (7, 7)


II. Khandhaka (Mahavagga)

Uključuje nekoliko tekstova nalik na sutte, između ostalog Budin opis perioda neposredno posle probuđenja, njegove prve govore grupi od pet monaha i priče o tome kako su se neki od njegovih najpoznatijih učenika priključili sanghi i potom i sami dostigli probuđenje. Takođe su data pravila za ceremoniju zaređenja, za recitovanje Patimokkhe na dane predanosti (uposatha) i različiti postupci na koje su monasi obavezni tokom okupljanja zajednice.

III. Khandhaka (Cullavagga)

Ovaj deo sadrži dalju razradu monaške etikecije i dužnosti, kao i pravila i postupke za razmatranje prekršaja koji se dogode unutar sanghe. Takođe, tu je priča o tome kako je ustanovljen red monahinja i detaljni opisi prvog i drugog sabora.

IV. Parivara

Rekapitulacija prethodnih poglavlja, sa sažetkom pravila klasifikovanih i preklasifikovanih za različite svrhe upućivanja u njih.

Sutta pitaka


Sutta pitaka, drugi deo Tipitake, sastoji se od preko 10.000 sutta, ili govora, koje je izgovorio Buda ili neko od njegovih najbližih učenika tokom njegovog 45-godišnjeg širenja učenja.. U njoj su takođe sabrani i stihovi drugih članova sanghe.

Sutte su grupisane u pet nikaya ili zbirki:

I Digha nikaya

Zbirka "dugih" govora (pali digha = "dug") se sastoji od 34 sutte, uključujuci dobro poznatu Maha-satipatthana suttu (Veliki govor o temeljima sabranosti), Samannaphala suttu (Govor o plodovima isposničkog života), Maha-parinibbana suttu (Veliki govor o konačnom utrnuću [poslednji dani Budinog života]) i mnoge druge.

II Majjhima nikaya

Zbirku govora "srednje dužine" (pali majjhima= "sredina") čine 152 sutte, uključujući Sabbasava sutta (Govor o svim nečistoćama), Culakammavibhanga sutta (Malo izlaganje o kammi), Anapanasati sutta (Govor o sabranosti pažnje na dah), Kayagatasati sutta (Govor sabranosti pažnje na telo), Angulimala sutta (Priča o Angulimali) i mnoge druge.

III Samyutta nikaya

Zbirka "grupisanih" govora (pali samyutta = "grupa" ili "kolekcija"), koja se sastoji od 2.889 kraćih sutta grupisanih tematski u 56 samyutti.

IV Anguttara nikaya

Zbirku "na drugi način grupisanih" govora čini 8.777 kratkih sutta, razvrstanih u 11 nipata prema broju elemenata Dhamme koji se u njima analizira. Na primer, Eka-nipata ("Knjiga jedinica") sadrži sutte o jednom elementu Dhamme; Duka-nipata ("Knjiga dvojki") sadrži sutte koje se bave onim elementima Dhamme kojih ima po dva itd.

V Khuddaka nikaya

Zbirka "kratkih knjiga" (pali khudda = "manji") sačinjena je od 15 "knjiga" (17 u tajlandskom izdanju, 18 u burmanskom), uključujući Dhammapada, Therigatha (Pesme prosjaka), Theragatha (Pesme prosjakinja), Sutta nipata , Đatake (priče o prethhodnim Budinim životima) itd.

I Digha nikaya - Zbirka dugih govora


Digha nikaya ili "Zbirka dugih govora" (pali digha = "dugi") jeste prvi deo Sutta pitake i čini je trideset četiri sutte, grupisane u tri odeljka (vagga):

* Silakkhandha-vagga -- Odeljak u vezi sa moralom (13 sutta)
* Maha-vagga -- Veliki odeljak (10 sutte)
* Patika-vagga -- Patika odeljak (11 sutta)

Digha nikaya 11

Kevadda sutta

Razgovor sa Kevadom

Prevod Čedomil Veljačić

Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio u gradu Nalanda [1], u Pavarikinu mangovu gaju. Tu Kevado, sin građanske porodice, posjeti Blaženoga, pozdravi ga i sjedne po strani, a zatim ga oslovi ovako:

-- Moćan je i bogat, gospodine, ovaj grad Nalanda, a mnogi su od njegovih brojnih stanovnika odani Blaženome. Bilo bi dobro kad bi Blaženi uputio nekog redovnika koji ima nadljudske sposobnosti da duševnom moći proizvede čudo. Tada bi Nalanda postala još odanija Blaženome.

A Blaženi mu odgovori:

-- Ja, Kevado, ne poučavam redovnike da nadljudskim moćima proizvode čuda za građane u svečanim bijelim odijelima.

(A Kevado ponovi svoju molbu po drugi i po treći put, moleći Blaženoga da to ne shvati kao prigovor. Blaženi mu konačno odgovori ovako:)

-- Ima tri vrste čuda, Kevado, koja ja mogu da objasnim pošto sam se o njima osvjedočio i razumio ih. To su čuda duševne moći, čuda vidovitosti i čuda pouke.

Koje je, Kevado, čudo duševne moći? To je slučaj redovnika koji je stekao vještinu raznovrsne primjene duševne moći: iz jednog se bića pretvara u mnogobrojna, a iz mnogobrojnih opet u jedno; iz vidljivog bića se pretvara u nevidljivo; nesmetano prolazi kroz zidove, bedeme i bregove kao kroz vazduh; uranja u zemlju i izranja kao iz vode; hoda po vodi a da je ni ne ustalasa, kao po zemlji; kreće se zrakom skrštenih nogu kao ptica na krilima, pa rukom dotiče i gladi Mjesec i Sunce, iako su tako moćni i veliki; tjelesno se uzdiže u svijet boga Brahme. Ako to vidi neki oduševljeni vjernik, pa saopći nekom drugom ko u to niti vjeruje niti se oduševljava... taj može da mu kaže: "Postoji čarolija koja se zove gandhari. Služeći se tom čarolijom redovnik dočarava sve te pojave..." Što misliš, Kevado, je li moguće da nevjernik vjerniku tako govori?

-- Moguće je, gospodine.

-- Zato, Kevado, predviđajući tu opasnost, ja čudo proizvedeno duševnom moći smatram neumjesnim, stidim ga se i gadim.

A šta je sa čudom vidovitosti? To je slučaj redovnika kojemu se očituje misao, namjera ili razmišljanje drugih bića, drugih ljudi, pa može da im kaže što misle i o čemu razmišljaju. I to može da vidi neki oduševljeni vjernik, pa da saopći drugome... (kao u prethodnom poglavlju, a taj može da to nazove čarolijom proizvedenom pomoću dragulja). Zato ja i čudo vidovitosti smatram neumjesnim, stidim ga se i gadim.

A šta je, Kevado, čudo pouke? To je slučaj redovnika koji poučava ovako: "Razmišljajte na ovaj način, a ne na onaj. Usmjerite svoj razum ovako, a ne onako. Napustite ovo da biste postigli i održali ono." To se, Kevado, naziva čudom pouke.

[Sem toga, to je slučaj kada se Tathagata pojavi u ovome svetu, dostojan poštovanja i samoprobuđen. On podučava Dhammi, divnoj na početku, divnoj u sredini, divnoj na svom kraju. On objavljuje svetački život i u pojedinostima i u suštini, potpuno savršen, nenadmašan u čistoti.

A domaćin ili domaćinov sin, saslušavši Dhammu, stiče poverenje u Tathagatu i razmišlja: "Domaćinski život je uzan, prašnjav put. Svetački život je poput širokog polja. Nije lako, živeći kod kuće, praktikovati svetački život potpuno savršen, potpuno čist, nalik uglačanoj školjki. Šta ako bih obrijao kosu i bradu, obukao narandžasti ogrtač i napustivši domaćinski život otišao u beskućnike?"

I tako on posle izvesnog vremena napusti svoje blago, veliko ili malo, napusti krug svojih rođaka, veliki ili mali, obrije svoju kosu i bradu, obuče narandžasti ogrtač i napustivši domaćinski život ode u beskućnike.

Tako učinivši, živi on obuzdan monaškim pravilima, uviđajući opasnost i u najmanjem prekršaju. Usavršen u vrlini, stražari on na vratima svojih čula, postojane pažnje i budnosti, zadovoljan.

(Manje poglavlje o vrlini)

"A kako je monah usavršen u vrlini? Odustavši od uzimanja života, on se uzdržava od uzimanja života. Živi on odloživši na stranu svoj štap, odloživši na stranu svoj nož, obazriv, milosrdan, želeći dobrobit svim živim bićima. To je deo njegove vrline.

Odustavši od uzimanja onoga što mu nije dato, on se uzdržava od uzimanja onoga što mu nije dato. Uzima samo ono što mu je dato, ne živi od krađe, već zahvaljujući tome što je pročišćen. To je, takođe, deo njegove vrline.

Odustavši od necelibata, on živi životom celibata, po strani, uzdržavajući se od seksualnog čina, koji upražnjavaju svetovnjaci. To je, takođe, deo njegove vrline.

Odustavši od laganja, on se uzdržava od laganja. Govori istinu, drži se istine, čvrst je, pozudan, ne obmanjuje svet. To je, takođe, deo njegove vrline.

Odustavši od spletkarenja, on se uzdržava od spletkarenja. Što je čuo ovde ne govori tamo da bi izazvao razdor među ljudima. Što je čuo tamo ne govori ovde da bi izazvao razdor među ljudima. Tako, mirivši posvađane ili učvršćujući one koji su zajedno, voli on slogu, uživa u slozi, govori stvari koje stvaraju slogu. To je, takođe, deo njegove vrline.

Odustavši od uvredljivog govora, uzdržava se on od uvredljivog govora. Govori on reči koje su umirujuće za tuđe uši, koje su dobronamerne, koje dopiru do srca, koje su učtive, koje podstiču i prijaju svim ljudima. To je, takođe, deo njegove vrline.

Odustavši od naklapanja, uzdržava se on od naklapanja. Govori kad treba, govori ono što zaista jeste, što je u skladu sa ciljem, Dhammom i Vinayom. Govori reči vredne da se sačuvaju, odmerene, razumne, povezane sa ciljem. To je, takođe, deo njegove vrline.

Uzdržava se od oštećivanja semena i biljke.

Jede samo jednom dnevno, uzdržavajući se od večere i od uzimanja hrane u nepropisno vreme.

Uzdržava se od plesa, pevanja, instrumentalne muzike i posmatranja predstava.

Uzdržava se od nošenja nakita i ulepšavanja mirisima i kozmetikom.

Uzdržava se od visokih i luksuznih ležajeva i sedišta.

Uzdržava se od uzimanja zlata i novca.

Uzdržava se od uzimanja nekuvanih žitarica... presnog mesa... žena i devojaka, muških i ženskih robova... koza i ovaca... kokoši i svinja... slonova, stoke, konja i magaraca... zemlje i imanja.

Uzdržava se on od prenošenja poruka... kupovanja i prodavanja... varanja na kantaru... podmićivanja, obmanjivanja i podvala.

Uzdržava se od sakaćenja, izvršenja smrtne kazne, zatvaranja, pljačke i nasilja.

To je, takođe, deo njegove vrline.